Zatvor i nadutost kao znakovi lošeg varenja

Zatvor i nadutost kao znakovi lošeg varenja

U današnjem svetu, gde su brza hrana i stres sastavni deo svakodnevnog života, sve više ljudi se susreće sa problemom lošeg varenja. Poznato je da su creva drugi mozak, tako da sve što doživljavamo, dobro ili loše, utiče i na naš digestivni trakt.

Redovni saputnici u takvim smetnjama mogu biti zatvor i nadutost, koji ne samo da izazivaju neprijatnost, već i narušavaju kvalitet života. Iako su neprijatni i iznenadni, važno ih je prepoznati kao ozbiljne pokazatelje nekih drugih zdravstvenih problema.

UZROCI ZATVORA I NADUTOSTI

Sedelački način života, stres, loša ishrana i manjak kretanja – sve su to problemi 21. veka koji potencijalno mogu da izazovu loše varenje, a povezani su i sa pojavom simptoma sindroma nervoznog creva (IBS). Nadutost se opisuje kao osećaj punoće nakon obroka, a zatvor kao akutno ili hronično stanje u kome se pražnjenje creva javlja ređe nego obično.

Uzroci nadimanja i zatvora mogu biti:

  • fizički – kao što su putovanje avionom i promene u ishrani,
  • psihološki – izazvani stresom i anksioznošću.

Osa creva i mozga je dvosmerna komunikaciona veza između emocionalnih i kognitivnih centara mozga i crevnog sistema. Upravo ta veza objašnjava kako je svakodnevni stres povezan sa lošim funkcionisanjem našeg probavnog sistema. Kako biste što bezbolnije prošli kroz ovakve smetnje, nudimo vam nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da ublažite simptome lošeg varenja.

KAKO SE REŠITI LOŠEG VARENJA?

Nutritivno bogatom hranom protiv zatvora

Jedan od ključnih faktora u rešavanju problema sa varenjem je promena loših navika u ishrani. Nedovoljan unos vlakana samo je jedan od uzroka lošeg varenja. Da bi se poboljšala funkcija digestivnog trakta, podstakla pokretljivost creva i omogućila raznovrsnost crevne mikroflore, važno je regulisati konzumaciju nutritivno bogate i raznovrsne hrane.

Postoje dve vrste vlakana: rastvorljiva i nerastvorljiva. Nerastvorljiva dijetalna vlakna imaju sposobnost da vezuju vodu i tako normalizuju konzistenciju stolice i sprečavaju zatvor, dok rastvorljiva vlakna stabilizuju šećer u krvi, odnosno pomažu u izgradnji boljeg imuniteta.

Posebno je važno jesti voće bogato pektinom. Pektini su složeni skupovi polisaharida koji se nalaze u zidovima biljnih ćelija, a najčešće se nalaze u jabukama, citrusnom voću i bobičastom voću. Seme lana takođe ima pogodno laksativno svojstvo jer je puno rastvorljivih i nerastvorljivih vlakana.

Za normalan dnevni unos preporučuje se 20-35 grama rastvorljivih vlakana, a možete ih naći u integralnim žitaricama, mahunarkama i voću.

Vežbanjem protiv zatvora i nadutosti

Varenje najbolje funkcioniše u opuštenom stanju, ali zbog stresa koji prožima sve faze našeg života dolazi do određenih smetnji. Glavni hormon stresa je kortizol, koji takođe utiče na digestivni sistem. Da biste se što lakše nosili sa stresom i psihički se opustili, važno je da se fizički aktivirate. Naučnici su potvrdili da vežbanje oslobađa hormon serotonin, poznatiji kao hormon sreće, koji smanjuje osetljivost na stres.

Osim što mentalno opušta, vežbanje je, kao što svi znamo, izuzetno korisno za naše fizičko zdravlje. Redovno kretanje pomaže povećanju snage i izdržljivosti tela i normalnom funkcionisanju kardiovaskularnog sistema i pluća. Pored toga, česti trening poboljšava prolaz gasova kroz digestivni trakt, normalizujući redovno pražnjenje creva.

Ako vodite pretežno sedeclački način života, uvedite dnevnu šetnju od 20-30 minuta. Neke vrste fizičke aktivnosti, kao što su vežbe za jačanje trbušnjaka, mogu stimulisati tonus mišića u predelu karlice, uključujući i rektalne mišiće. Jedna od najboljih vežbi za ublažavanje zatvora je joga. Osim što svojom meditacijom pomažu u smirivanju uma, naučnici tvrde da određeni položaji joge mogu da manipulišu čovekovim digestivnim traktom, što može pomoći kod ublažavanju zatvora. Jedna od najlakših i najefikasnijih poza je takozvana poza "Kobra":

  1. Lezite ravno na stomak sa vrhovima stopala na podu.
  2. Postavite dlanove na pod, ispod ramena, a laktove držite pored grudi.
  3. Pritisnite dlanove o pod i lagano podignite ramena i gornji deo tela.
  4. Zadržite nekoliko udisaja, zatim opustite telo i vratite se u prvobitni položaj.

Važnost hidracije

Dehidracija je jedan od najčešćih uzroka hroničnog zatvora. Kada je telo dehidrirano, creva usporavaju svoj rad, što može dovesti do nakupljanja gasova u organizmu i nadimanja. U trenutku kada unesete hranu, telesne tečnosti u ustima (koje se najviše sastoje od vode) počinju da razgrađuju složene ugljene hidrate. Tada ta hrana putuje od vašeg stomaka do debelog creva, a ako već nemate dovoljno vode u telu, vaše debelo crevo će apsorbovati vodu iz ostataka hrane. Unos vode u dovoljnim količinama u telu održavaće simbiotski odnos između crevne membrane i prijateljskih crevnih bakterija. To rezultira boljim izlučivanjem toksičnih materija iz tela.

Važno je naglasiti da je konzistencija stolice usko povezana sa sadržajem vode, pa čak i minimalne varijacije mogu dovesti do promena u konzistenciji. Normalna stolica sadrži 74% vode, a tvrda nešto manje od 72% - što znači da samo 2% vode može izazvati promene. Hidratacija je takođe neophodna za normalnu funkciju creva u lučenju enzima i želučanih sokova koji pomažu u razgradnji hrane i apsorpciji hranljivih materija. Za normalnu dnevnu hidrataciju organizma preporučuje se oko dva litra dnevno, ali se potreba za dnevnim unosom vode može razlikovati od osobe do osobe.

Efikasni sastojci koji pomažu crevima

Sastojci koji mogu da budu odpomoći kod problema sa crevima su buterna kiselina, probiotici i prebiotici. Pre uvođenja bilo kakvih dodataka ishrani, važno je konsultovati se sa stručnjacima kako bismo se uverili da odgovaraju našem zdravstvenom stanju i potrebama.

Unos butirata može vrlo povoljno djelovati na rad crijeva tako što će ona postati otpornija. Butirati su masne kiseline kratkih lanaca, a glavni su izvor hrane za stanice u debelom crijevu. Proizvedene su bakterijskom fermentacijom u debelom crijevu i nježno uravnotežuju sustav mikrobiote, smanjujući pH vrijednost i povećavajući kiselost crijevnog sadržaja.

Unošenje butirata može veoma blagotvorno uticati na rad creva čineći ih otpornijim. Butirati su kratkolančane masne kiseline i glavni su izvor hrane za ćelije u debelom crevu. Nastaju bakterijskom fermentacijom u debelom crevu i nežno uravnotežuju sistem mikrobiote, smanjujući pH vrednost i povećavajući kiselost crevnog sadržaja.

Dobra hidratacija, vežbanje i nutritivno bogata ishrana će dovesti vaš digestigni trakt na pravi put. Da biste bili sigurni u dijagnozu i lečenje vašeg zdravstvenog stanja, preporučuje se konsultacija sa lekarom.

REFERENCE: