Strah, bes i stres uopšte u velikoj meri utiču na rad želuca, zapisao je još davne 1833. godine Vilijam Bomont, hirurg u američkoj vojsci koji je postao poznat kao otac fiziologije želuca nakon svojih istraživanja o varenju kod ljudi. Skoro 200 godina kasnije, sa ovakvim stanjima se svakodnevno susrećemo, a dokazano je da psihički, fizički i imunološki stresori utiču na gastrointestinalnu sekreciju, motilitet, propustljivost epitela i upalu.
Stres i varenje
Stres, definisan kao akutna pretnja homeostazi, pokazuje i kratkoročne i dugoročne efekte na funkcije digestivnog trakta. Naime, stres izaziva grčeve u crevima i tako dolazi do poremećaja u varenju hrane.
Ako su grčevi rasprostranjeni i celo debelo crevo se steže, sve će se brzo kretati i doći će do dijareje. S druge strane, ako se grčevi manifestuju samo na jednom mestu, doći će do zadržavanje sadržaja i pojave zatvora.
Bol i nelagodnost u gornjem delu stomaka su uobičajeni neželjeni efekti. Pored toga, efekat stresa na fiziologiju creva može uključivati i sledeće::
- Promene u gastrointestinalnom motilitetu,
- Povećanje visceralne osetljivosti,
- Promene u gastrointestinalnoj sekreciji,
- Povećanu crevnu permeabilnost (propustljivost), Neželjena dejstva na regenerativni kapacitet sluzokože gastrointestinalnog trakta i krvotok sluzokože
- Neželjene efekte na crevnu mikrobiotu.
Odnos creva i mozga
Višestruki komunikacioni sistem između creva i mozga obezbeđuje pravilno održavanje i koordinaciju gastrointestinalnih funkcija, ali takođe i omogućava povratnim informacijama iz creva da utiču na raspoloženje, motivisano ponašanje i više kognitivne funkcije.
Pošto su mozak i varenje u neprekidnoj interakciji, kada dođe do stresa – pati varenje.Stres može uticati na povećanje propustljivosti crevne barijere i na taj način omogućiti bakterijama da uđu stvarajući inflamatorni odgovor. Stoga je dugotrajna i hronična izloženost stresu glavni faktor rizika u patogenezi različitih gastrointestinalnih poremećaja, kao što su:
- Inflamatorna bolest creva (IBD)
- Sindrom iritabilnog creva (IBS)
- Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)
- Pojave peptičkih ulkusa (ranice na sluzokoži digestivnog trakta)
Shodno tome, dijagnostički pristup gastrointestinalnim poremećajima izazvanim stresom uključuje:
- Laboratorijske pretrage
- Slikovne tehnike (sonografija abdomena)
- Endoskopiju (gastroskopija, kolonoskopija, endoskopija tankog creva)
- H2 test disanja za isključivanje prekomernog rasta bakterija u tankom crevu (SIBO) i maldigestije ugljenih hidrata.
Mikrobiota creva i stres
Crevna mikrobiota je ključni regulator odnosa creva - mozak i potencijalno utiče na sve neuro-imuno-endokrine puteve. Ima direktan uticaj na efikasnost odgovora imunog sistema i funkciju varenja. Dvosmerni odnosi između stresa/raspoloženja, ishrane i crevne mikrobiote na kraju formiraju ili začarani ili vrli krug.
Sastav crevne mikrobiote je važan da bi se obezbedilo optimalno crevno okruženje, pa čak i kratkotrajna izloženost stresu može uticati na profil zajednice mikrobiote promenom relativnih proporcija glavnih vrsta mikrobiote.
Mikrobiota creva takođe je u interakciji sa centralnim nervnim sistemom, a kao rezultat toga, sastav i ponašanje ovih bakterija mogu oblikovati mentalno zdravlje, pa čak i neurološki razvoj. Nervi u gastrointestinalnom traktu mogu da reaguju na iste hormone stresa i neurotransmitere kao i naš mozak.
Veoma važan eksperiment iz 2004. godine prilikom koga je otkriveno da miševi bez klica (GF), trenutno najbolji „alati” za otkrivanje uzročne veze između mikrobioma i bolesti, imaju preterane reakcije hipotalamus-hipofizno-nadbubrežne ose na stres (glavnog neuroendokrinog sistema koji kontroliše reakcije na stres), koje bi se mogle poništiti kolonizacijom sa određenom vrstom Bifidobacteria. Naknadne studije su podržale vezu između crevne mikrobiote i osetljivosti na stres, uključujući i izveštaje da izloženost stresu može da promeni sastav mikrobiote organizma i da mikrobne populacije mogu da oblikuju odgovor tela na stres.Stres je teško kontrolisati, ali uz dodatak Bifidobacteria, zdrava crevna mikrobiota može pomoći u ublažavanju simptoma. Ako se ovome dodaju i blagodeti buterne kiseline kao nusproizvoda fermentacije „dobrih“ bakterija, jasno je da crevau stresnim okolnostima imaju korist od dodatne pomoći.
Literatura
- Bunnett, N. W. (2005). The stressed gut: contributions of intestinal stress peptides to inflammation and motility. Proceedings of the National Academy of Sciences, 102(21), 7409-7410. https://www.pnas.org/content/pnas/102/21/7409.full.pdf
- Dumitrescu, L., Popescu-Olaru, I., Cozma, L., Tulbă, D., Hinescu, M. E., Ceafalan, L. C., ... & Popescu, B. O. (2018). Oxidative stress and the microbiota-gut-brain axis. Oxidative medicine and cellular longevity, 2018. https://doi.org/10.1155/2018/2406594
- Eisenstein, M. (2016). Microbiome: bacterial broadband. Nature, 533(7603), S104-S106. https://doi.org/10.1038/533S104a
- Foster, J. A., Rinaman, L., & Cryan, J. F. (2017). Stress & the gut-brain axis: regulation by the microbiome. Neurobiology of stress, 7, 124-136. https://doi.org/10.1016/j.ynstr.2017.03.001
- Gao, J., Azad, M. A., Han, H., Wan, D., & Li, T. (2020). Impact of prebiotics on enteric diseases and oxidative stress. Current Pharmaceutical Design, 26(22), 2630-2641. https://doi.org/10.2174/1381612826666200211121916
- Konturek, P. C., Brzozowski, T., & Konturek, S. J. (2011). Stress and the gut: pathophysiology, clinical consequences, diagnostic approach and treatment options. J Physiol Pharmacol, 62(6), 591-9. https://tahomaclinic.com/Private/Articles4/Stress/Konturek%202011%20-%20Stress%20and%20the%20gut.pdf
- Madison, A., & Kiecolt-Glaser, J. K. (2019). Stress, depression, diet, and the gut microbiota: human–bacteria interactions at the core of psychoneuroimmunology and nutrition. Current opinion in behavioral sciences, 28, 105-110. 10.1016/j.cobeha.2019.01.011