Značaj butirata u prevenciji i lečenju bolesti

Mikroorganizmi koji žive u digestivnom traktu čoveka, normalna crevna mikrobiota, mogu da metabolišu dijetetska vlakna uneta hranom. Bez njihove pomoći, ljudski organizam to nije u stanju da učini. Butirat, propionat i acetat, koji se zajedničkim imenom nazivaju masne kiseline kratkih lanaca (SCFA), nastaju fermentacijom nesvarljivih celuloznih vlakana unetih hranom u toku metaboličkog dejstva mikrobiote, a manjim delom se unose hranom ili ih mi proizvodimo.

Masne kiseline kratkih lanaca su ključne u regulaciji korisnog dejstva dijetetskih vlakana i mikrobiota na naše zdravlje. Masne kiseline kratkih lanaca imaju brojne interakcije sa G receptorima, a povezivanje G receptora sa metabolitima je izraženo na nivou crevnog epitela i imunoloških ćelija. Ove interakcije su bitne u mehanizmu održavanja ravnoteže u crevima i drugim organima kao što sujetra, pankreas imišići. Vezivanje butirata i drugih masnih kiselina kratkih lanaca za receptore je početak delovanja preko receptora na nivou crevnog epitela, pa preko regulatornih T limfocita kolona, zatim interleukina IL-18 i IL-10, u odbrani od inflamacije kolitisa ili malignih promena (karcinom kolona).

60-70% energije koju koriste epitelne ćelije kolona potiče od masnih kiselina kratkih lanaca. Butirat u sklopu masnih kiselina kratkih lanaca ima značajno mesto u obezbeđivanju energije za ćelije intestinalnog trakta i ravnoteže u crevima. Bakterije pomažu metabolizam biljnih vlakana do nivoa monosaharida, a onda počinju procesi u ćelijama kojima se od monosaharida dobijaju kao krajnji produkti butirat, propionat i acetat, tj. soli masnih kiselina kratkih lanaca.

Uloga masnih kiselina kratkih lanaca je presudna za imunološku ravnotežu, a ona pak značajna za metaboličke bolesti (masna jetra, obesitas, šećerna bolest tip II), za zapaljenske bolesti GIT-a (Kronovu bolest, ulcerozni kolitis), pa i za nastanak kolorektalnih karcinoma. Butirati smanjuju PH vrednost, povećavaju kiselost crevnog sadržaja i uravnotežuju sastav mikrobiote creva. Masne kiseline kratkih lanaca imaju antibakterijsko i bakteriostatsko dejstvo protiv patogenih bakterija: E.coli, Salmonella, Pseudomonas aeruginosa, Candida albicans. To imaju samo butirati, od svih masnih kiselina kratkih lanaca. Ali ne i preostale masne kiseline kratkih lanaca.

Nadoknada butirata se preporučuje pacijentima koji imaju funkcionalne poremećaje GIT-a (Sindrom iritabilnog kolona, zapaljenske bolesti creva), kod dijareje različitog uzroka, disbioza, slabog unosa vlaknaste hrane, bolesnika na hemio i zračnoj terapiji, na antibiotskoj terapiji.

Sindrom iritabilnog kolona ili sindrom nervoznih creva (engl. Irritable Bowel Syndrome - IBS) jedan je od najčešćih funkionalnih gastrointestinalnih poremećaja. Oko 50% pacijenata je dobilo simptome do 30. godine, 14% pacijenata ima simptome duže od 10 godina. Karakteriše se ponavljajućim bolom ili osećajem neprijatnosti u abdomenu. Javlja se i osećaj olakšanja posle defekacije, promene u učestalosti crevnog pražnjenja i u samom izgledu stolice. Kod bolesnika sa IBS-om pokazalo se da upotreba butirata smanjuje osećaj nelagodnosti, nadimanja, bola i dolazi do normalizacije crevnog pražnjenja.

Butirati imaju značajan efekat na apsorpciju gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. U praćenju pacijenata sa divertikulozom creva, pokazalo se značajno smanjenje broja epizoda divertikulitisa kod upotrebe butirata, kao i značajno poboljšanje kvaliteta života, bez nekih većih neželjenih efekata.

Putničke dijareje su najčešće posledica nehigijenskih uslova, a mogu se preneti i osobama u okolini, izazvane patološkim sojevima E.coli. Oblasti u kojima postoji najveći rizik od putničke dijareje obuhvataju zemlje u razvoju u Africi, na Bliskom istoku, u Južnoj Americi i Aziji.

Sprovedena studija pokazala je da butirati smanjuju broj stolica, nadimanje i nadutost stomaka, mučninu, povraćanje i bol u stomaku, ako se uzimaju kao prevencija ili u terapiji.