Sindrom iritabilnog kolona

Sindrom iritabilnog creva (IBS) je čest poremećaj digestivnog trakta i spada u funkcionalne poremećaje. Procenjuje se da 10-15% odraslih ima IBS. Ima značajnu rasprostranjenost širom sveta. Iako IBS nije povezan sa povećanim rizikom od bolesti opasne po život, povezan je sa značajnim zdravstvenim i ekonomskim opterećenjem i lošim kvalitetom života zbog učestalih tegoba. Studije su pokazale da pacijenti sa IBS-om imaju povećan broj poseta lekaru, dijagnostičkih testova, a ponekad nepotrebnih operacija u ekstremnim situacijama. IBS takođe može ozbiljno ugroziti kvalitet života osobe. IBS je, iza obične prehlade, drugi uzrok odsustva sa posla. To je dugotrajni ili rekurentni poremećaj funkcionisanja gastrointestinalnog (GI) trakta koji se odnosi na kolon (debelo crevo) sa poremećajima motoričke funkcije (motiliteta) creva i senzacije. Ove aktivnosti povezane sa crevima reguliše mozak. On takođe može biti oštećen, zbog čega se IBS često naziva poremećajem osovine mozga i creva. Ovi poremećaji mogu izazvati simptome bolova u trbuhu ili nelagodnosti, nadutosti ili osećaja gasa i promene u navikama creva (proliv i/ili zatvor).

Prema predominantnom simptomu razlikujemo 4 vrste iritabilnog crevnog sindroma:

• IBS – D – dominira dijareja;
• IBS – C – dominira konstipacija;
• IBS – M – smena dijareje i konstipacije;
• IBS – U – neklasifikovani.

Funkcionalni poremećaji digestivnog trakta

Moderna medicina se fokusira na bolesti koje imaju osnovu u strukturi ili anatomiji telesnih sistema, a ne na funkcionalne poremećaje koji imaju osnovu u tome kako sistemi funkcionišu. U stvari, simptomi ostaju „neobjašnjivi“, ne zato što se ne mogu objasniti, već zato što neki lekari ne znaju kako da ih objasne.

Javljaju se mnogi funkcionalni poremećaji i simptomi koji nisu gastrointestinalni. U stvari, funkcionalni poremećaji preovlađuju u većini sistema tela.

Preklapanje ili koegzistencija poremećaja je prilično česta. Primeri dobro poznatih poremećaja koji se često jave udruženo sa IBS-om uključuju:

• fibromijalgiju (FMS);
• sindrom hroničnog umora (CFS);
• migrene i tenzione glavobolje;
• poremećaj temperomandibularnog zgloba (TMZ);
• posttraumatski stresni poremećaj (PTSP);
• hronični bol u karlici (CPP);
• intersticijski cistitis i dizuriju (bol pri mokrenju);
• nesrčani bol u grudima – kod nekih pacijenata može da ima gastrointestinalnu osnovu.

Šta uzrokuje IBS?

Uzrok sindroma iritabilnog creva (IBS) nije u potpunosti razjašnjen. Postoje mogući faktori kao što su genetika i prethodna štetna životna iskustva (npr. infekcija, trauma) koji mogu predisponirati nekoga da dobije IBS.

Čini se da simptomi nastaju kao rezultat poremećaja motiliteta debelog creva (kontrakcije glatkih mišića zida creva) i povećane osetljivosti na hranu, gasove ili stolicu u crevima.

Konačno, postoji tendencija da creva preterano reaguju na različite faktore, što može pojačati ili izazvati simptome. Primeri uključuju: jelo, stres, emocionalno uzbuđenje, GI infekcije, menstrualni period itd.

Interakcije mozga i creva

Izgleda da su izmenjeni obrasci pokretljivosti i osećaja debelog creva posledica poremećaja u komunikaciji između mozga i creva. Ova interakcija je poznata kao osovina mozak-creva. Ove dvosmerne interakcije između mozga i creva su važne za održavanje normalne funkcije creva. Oni takođe reaguju na svaki potencijalni poremećaj ili stresor. Kod IBS-a normalna regulacija interakcija između mozga i creva se menja što dovodi do promena u pokretljivosti i osećaju u crevima.

Postoji niz faktora koji mogu igrati ulogu u promeni osovine mozak-creva.

Ovi faktori uključuju:

• genetsku predispoziciju (npr. porodična istorija IBS-a) za razvoj IBS-a;
• intestinalnu infekciju pre pojave simptoma;
• hronični stresni životni događaji ili drugi psihosocijalni faktor.

Neki od ovih faktora mogu biti relevantniji za jednu osobu sa IBS-om, dok drugi faktori mogu biti važniji za drugu osobu.

Da li bakterije izazivaju IBS?

Obično postoje trilioni bakterija u crevima. Te bakterije pomažu u razgradnji hrane koju jedemo. One takođe pomažu u regulisanju funkcije creva, uključujući peristaltiku i imunološku funkciju.

Sastav ovih bakterija može uticati na aspekte zdravlja i bolesti.

Može biti da promena u broju i/ili vrsti bakterija u našim crevima doprinosi simptomima IBS-a kod nekih ljudi.

Kako se dijagnostikuje IBS?

Prvi korak u postavljanju dijagnoze sindroma iritabilnog creva (IBS) je da lekar identifikuje da li pojedinac ima simptome IBS-a. Ovo se najbolje može utvrditi upotrebom Rimskih kriterijuma, koji predstavljaju skup najčešćih simptoma koji su tipični za poremećaj.

Rekurentni abdominalni bol minimum 1 dan nedeljno u protekla 3 meseca, povezan sa 2 ili više od sledećih kriterijuma:

• sa defekacijom;
• sa promenama u učestalosti stolice;
• sa promenama u izgledu stolice.

*Kriterijum mora biti ispunjen u poslednja 3 meseca sa početkom simptoma najmanje 6 meseci pre dijagnoze.

Sledeći važan korak je traženje znakova i simptoma koji upućuju na stanje koje nije IBS, kao što je inflamatorna bolest creva, celijakija, tumor debelog creva itd. Ovi znaci i simptomi se nazivaju „znakovi alarma“ili „crvene zastavice“.

Alarmni znaci su:

• anemija i drugi abnormalni testovi krvi;
• krv u stolici;
• neobjašnjivi gubitak težine;
• groznica;
• nova pojava simptoma u dobi od 50 godina ili više;
• porodična istorija inflamatorne bolesti creva, raka debelog creva ili celijakije.

“Alarmni znaci” se obično ne objašnjavaju IBS-om i mogu predstavljati druge zdravstvene probleme. Kada se pojave ovi simptomi i znaci, treba odmah skrenuti pažnju lekaru koji treba da obavi dodatnu dijagnostiku.

Šta znači reč „iritabilni“?

Iritabilnost označava da su nervni završeci u zidu creva, koji kontrolišu funkciju mišića i utiču na osećaj pražnjenja, neobično osetljivi. To znači da čak i normalni uslovi koji mogu da stimulišu rad creva –uzimanjeobroka, menstruacija, osećaj pritiska na poslu – mogu dovesti do naglašenog odgovora kod osoba sa IBS-om u poređenju sa drugima, a to može uključivati i pojačavanje simptoma. To dovodi do toga da nervi i mišići creva postaju aktivniji i izazivaju dijareju, nadimanje ili bol i nelagodnost.

Koliko je čest IBS?

IBS je najčešći funkcionalni gastrointestinalni (GI) poremećaj. Pogađa muškarce i žene, odrasle i decu. Najveća je učestalost u ženskoj populaciji.

Da li je IBS "ozbiljna bolest"?

Uticaj IBS-a na svakodnevni život varira od osobe do osobe. Kod nekih ljudi, IBS izaziva simptome kojima se može upravljati tj. blagi su i ne ometaju svakodnevne aktivnosti. Za druge, IBS može ozbiljno umanjiti kvalitet života ili biti onesposobljen. IBS je dugotrajno ili hronično stanje. Epizode ​​simptoma su često nepredvidive. Za mnoge, tretmani su minimalno efikasni.

Da li je IBS doživotan poremećaj?

Jeste. Prevalencija IBS-a (proporcija ljudi sa IBS-om u populaciji u određenom trenutku) ostaje prilično stabilna. Vremenom, neki ljudi sa IBS-om više neće imati simptome ili će se simptomi vraćati, dok će novi ljudi razviti IBS. Utvrđeno je da svake godine oko 10% pacijenata sa IBS-om uđe u stabilnu remisiju.

Kako da znam da li imam IBS?

Stručni lekar može da dijagnostikuje IBS pažljivim pregledom Vaših simptoma, fizičkim pregledom i odabranim dijagnostičkim procedurama koje su često ograničene na nekoliko osnovnih testova.

Dijagnostikovan mi je sindrom iritabilnog creva (IBS), ali testovi nisu otkrili ništa loše. Da li mi treba još testova?

Kod IBS-a se očekuje da testovi ne pronađu ništa. U nedostatku fizičkih nalaza, pokazalo se da su Rimski dijagnostički kriterijumi zasnovani na simptomima pouzdani. Pored toga, fizički pregled i ograničeni dijagnostički testovi pomažu da se potvrdi ova dijagnoza sa visokim nivoom poverenja. Opsežna testiranja mogu biti rezervisana za specifične situacije.

Da li je IBS faktor rizika za druge ozbiljne bolesti?

Ne postoje dugoročne organske komplikacije povezane sa IBS-om. Jednom kada se izvrši adekvatna procena za dijagnozu IBS-a, ljudi sa poremećajem nemaju veću potrebu za preventivnim pregledima nego drugi ljudi.

Može li menstrualni ciklus uticati na simptome IBS-a?

Čini se da na funkciju creva utiču promene u nivou ženskih hormona. Simptomi se mogu pogoršati u određenim periodima ciklusa, posebno u vreme menstruacije. Žene i sa i bez IBS-a prijavljuju veću prevalenciju GI problema, kao što su bol i nadimanje, neposredno pre i u vreme menstruacije. Ovi simptomi su prijavljeni kao intenzivniji kod žena sa IBS-om. Ova pojava ponekad može otežati pacijentkinji, kao i lekaru, da utvrde da li ima ginekološki problem (kao što je endometrioza ili drugo stanje karličnog bola) ili problem sa gastrointestinalnim traktom. Važno je da pacijent i lekar shvate da se ponekad moraju istražiti obe mogućnosti.

Šta uzrokuje nadutost i gasove?

Nadutost je čest simptom kod IBS-a. Ljudi ga obično opisuju kao osećaj punoće ili težine u stomaku. Može biti povezano sa vidljivom distenzijom stomaka u kojoj stomak izgleda natečen. Nadutost može biti uzrokovana bilo kojim od nekoliko faktora: zbog povećanog unosa hrane koja stvara gasove, usporenog tranzita i evakuacije gasa kroz creva i povećane osetljivosti na hranu, gasove i drugi sadržaj creva, kao i disbioze, većeg broja bakterija koje proizvode gas u debelom crevu. U digestivnom traktu ljudi sa IBS-om zapravo nemaju uvek više gasa u odnosu na ljude koji nemaju IBS. Ljudi sa IBS-om takođe mogu imati povećano opuštanje mišića trbušnog zida čak i bez povećanja crevnih gasova. Ovo je nesvesni odgovor na opuštanje mišića kao odgovor na bol kod IBS-a. Međutim, čini se da su ljudi sa IBS-om osetljiviji na efekte normalnih količina gasa. Takođe izgleda da imaju poteškoća da propuštaju gas koji je prisutan.

Da li određena hrana utiče na simptome IBS-a?

Ovo se razlikuje od osobe do osobe. Određene namirnice stimulišu gastrointestinalni trakt uopšte, a kod onih sa IBS-om, konzumiranje previše ovih namirnica može pogoršati simptome. Vaš lekar ili registrovani dijetetičar može Vam pomoći da identifikujete hranu koja Vam predstavlja problem. Takođe, ponekad izmenjena funkcija mišića i nerava kod IBS-a može izazvati preteranu reakciju creva, tako da čak i normalan proces varenja može izazvati simptome.

Da li netolerancija na laktozu uzrokuje IBS?

Intolerancija na laktozu (mlečni šećer) može izazvati slične simptome kao IBS. Intolerancija na laktozu i IBS se mogu javiti istovremeno kod osobe, ali su to odvojena stanja koja se različito tretiraju.

Mogu li bakterije uticati na simptome IBS-a?

Postoje trilioni bakterija širom GI trakta. Neke pomažu u održavanju normalnog funkcionisanja creva. Druge mogu izazvati infekciju ili upalu. Kada se promeni normalna ravnoteža u crevima između korisnih i štetnih bakterija, to može dovesti do promena u funkciji GI trakta i hroničnih GI simptoma.

Postinfektivni IBS

Unutar ove velike grupe IBS pacijenata, postoji mala podgrupa čiji simptomi IBS-a počinju iznenada. To se dešava nakon onoga što se čini kao napad infekcije u želucu i crevima (gastroenteritis) i naziva se post-infektivni IBS (PI-IBS).

Dok se većina ljudi potpuno oporavlja nakon početne bolesti, neki ljudi ne. PI-IBS izgleda neuobičajeno nakon GI infekcije uzrokovane virusom. Infektivni agens je obično bakterijski.

PI-IBS je prvi put prepoznat tokom Drugog svetskog rata kod vojnika koji su se vraćali u Ujedinjeno Kraljevstvo. Oni su razvili simptome tipa IBS nakon što su preboleli bakterijsku dizenteriju.

U skorije vreme, PI-IBS je opisan nakon infekcija od niza bakterija uključujući Campilobacter, Salmonella i Shigella. Bakterijske infekcije se obično šire konzumiranjem kontaminirane hrane ili vode ili kontaktom sa zaraženim ljudima ili životinjama.

Koliko je čest PI-IBS?

Između 6 i17% osoba sa IBS-om koji su ranije imali normalnu naviku creva veruje da je njihova bolest počela iznenada u vezi sa zaraznom bolešću. Iako se procene razlikuju, studije sugerišu da oko 10% ljudi koji pate od bakterijskog gastroenteritisa razvije IBS.

Većina prijavljenih slučajeva je preovlađujuća dijareja (IBS-D) ili mešoviti (IBS-M) podtip (naizmenično između dijareje i zatvora) IBS-a. Manje slučajeva je prijavljeno kod podtipa IBS-a sa preovlađujućim zatvorom (IBS-C).

Ko dobija PI-IBS?

Faktori rizika za PI-IBS uključuju:

• trajanje i težinu početne bolesti;
• osobine zaražene osobe kao što su psihološki faktori, pol i godine;
• sposobnost bakterija da proizvode toksin.

Nedavni dokazi sugerišu da može postojati i genetski faktor. Najjači faktori rizika odnose se na trajanje i težinu početne bolesti. Duža i teža početna bolest dovodi do većeg rizika za PI-IBS.

Nekoliko studija ukazuje da psihološki faktori, kao što su hronični stres ili anksioznost, i neželjeni životni događaji u mesecima pre infekcije, povećavaju rizik oko dva puta. PI-IBS se češće primećuje kod žena, iako se čini da pol ne utiče na imuni sistem u crevima i njegov odgovor na infekciju.

Campilobacter jejuni je vrsta bakterije koja obično uzrokuje gastroenteritis. Studije su otkrile da proizvodi toksin koji može poremetiti funkciju creva. U ovim studijama, oni stariji od 60 godina imali su oko 1/3 rizika od onih od 19 do 29 godina da razviju PI-IBS. Povraćanje tokom početne bolesti (jedan od načina na koji telo pokušava da se oslobodi štetnih mikroba) takođe je smanjilo rizik od PI-IBS za oko 50%.

Šta uzrokuje PI-IBS?

Upala je jedan od načina na koji telo reaguje na neželjene mikroorganizme. To je deo složenog imunološkog odgovora. Imuni sistem treba da se uključi i isključi u pravo vreme da bi se borio protiv infekcije i ne bi naneo štetu. Kašnjenje u isključivanju normalnog inflamatornog odgovora nakon početne infekcije može biti jedan od uzroka za PI-IBS. Zapaljenje niskog stepena može trajati godinama. Ove inflamatorne promene kod IBS-a su veoma suptilne i ne mogu se rutinski otkriti.

Promene u nervima koji oblažu creva takođe mogu biti važan faktor. Infekcija može izazvati povredu nerava odgovornih za pokretljivost i osećaj creva. Ovo može dovesti do izmenjenih pokreta creva i abnormalne svesti o bolu u GI traktu.

Postoji li neki poseban tretmani za PI-IBS?

Ne postoji poseban tretman za PI-IBS. Lečenje PI-IBS, kao i drugih vrsta IBS-a, je prilagođeno ozbiljnosti pojedinačnih simptoma i glavnim simptomima.

Trebalo bi se pozabaviti faktorima ishrane ili načina života koji izgledaju da pogoršavaju simptome. Ovo se takođe odnosi na sve psihološke probleme koji se mogu pojaviti, kao što je hronični stres. Vaš lekar ili drugi zdravstveni radnik može predložiti lekove koji će Vam pomoći da kontrolišete simptome.

Kakvi su izgledi za oporavak u PI-IBS?

Studije pokazuju da će se oko 50% pacijenata sa PI-IBS-om oporaviti bez specifičnog lečenja, iako to može potrajati nekoliko godina. Koegzistencija teške nelečene anksioznosti ili depresije može smanjiti šanse za oporavak. Generalno, iako simptomi mogu da traju godinama, izgledi za poboljšanje su ohrabrujući.

Ako mi je lekar prepisao antidepresiv za lečenje IBS-a, da li to znači da imam psihološki poremećaj?

Ne nužno. Kod IBS-a niske doze antidepresiva su korisne jer ova klasa lekova može pomoći u smanjenju bolova, ali i ukupnih simptoma. Za ove svrhe, doze su mnogo niže od onih koje se koriste za lečenje depresije.

Kako da pronađem odgovarajućeg zdravstvenog radnika?

Generalno, dobar lekar omogućava efikasnu komunikaciju sa pacijentom, što je osnova za uspešno lečenje IBS-a. Međutim, nemaju svi lekari razumevanje kako da leče pacijente sa IBS-om. Ako Vaš lekar ne zadovoljava Vaše potrebe, pronađite nekoga ko može da zadovolji Vaše potrebe. IBS je veoma čest i razgovor sa prijateljima ili saradnicima može Vam pomoći da pronađete lekara. Trebalo bi da imate lekara koji se zainteresuje, sasluša Vas i koji Vam je pomogao da identifikujete faktore koji izgleda da doprinose simptomima IBS-a. Ako ste zainteresovani da budete upućeni kod drugog pružaoca zdravstvenih usluga, kao što je lekar sa iskustvom u IBS-u, terapeut za bihejvioralni ili psihološki tretman ili pružalac alternativne medicine, trebalo bi da to objasnite svom lekaru i trebalo bi da dobijete odgovarajući uput za gastroenterologa.

Saveti za uspešnije lečenje IBS?

Generalno, dobar odnos sa Vašim zdravstvenim radnikom je važan za uspešno upravljanje IBS-om.

To znači da će Vaš lekar:

• uzeti u obzir Vaše potrebe;
• pomoći Vam da identifikujete faktore koji izgleda da utiču na Vaše simptome IBS-a;
• raditi sa Vama na razvijanju dugoročnog plana za upravljanje Vašim simptomima.

Pokušajte da identifikujete faktore koji mogu pogoršati Vaše simptome. Vodite svakodnevno dnevnik, najmanje nedelju ili dve. Razgovarajte sa svojim lekarom ili drugim zdravstvenim radnikom da Vam pomogne da rešite ovo. Koristite lekove za ublažavanje ili izbegavanje pojave simptoma. Razgovarajte sa svojim lekarom o tome koji lek može biti pravi za Vaše simptome i okolnosti. Razmotrite opcije lečenja bez upotrebe lekova kako biste pomogli u smanjenju simptoma. Potražite i rešite sve izvore stresa u Vašem životu koji mogu uticati na Vaše simptome. Radite zajedno sa svojim zdravstvenim radnicima kako biste osmislili i primenili plan za upravljanje određenim simptomima i poboljšali kvalitet Vašeg života.

Lečenje IBS-a

Ključ za postizanje olakšanja kod sindroma iritabilnog creva (IBS) je razumevanje da je IBS složen motorni i senzorni poremećaj. Može imati fizičke dimenzije i dimenzije povezane sa stresom. Snažno partnerstvo između dobro upućenog pacijenta i empatičnog, dobro upućenog pružaoca zdravstvenih usluga, može proizvesti značajno poboljšanje i kontrolu nad simptomima kod osoba sa IBS-om.

Prva linija lečenja IBS-a uključuje opšte mere kao što su:

• uspostavljanje efikasnog odnosa pacijent-lekar;
• sticanje obrazovanja o IBS-u;
• sprovođenje promena u načinu života, koje mogu biti povezane sa simptomima.

Promene životnog stila

Termin „način života“odnosi se na stvari u Vašem životu nad kojima imate kontrolu. Na primer, procenite sve faktore u ishrani ili stresu koji mogu biti povezani sa simptomima i razgovarajte o tome sa zdravstvenim radnikom. Ako određena hrana izaziva ili pogoršava simptome, smanjite je ili izbegavajte. Ako se nelagodnost ili bol u stomaku javi nakon jela, može biti od pomoći da jedete manje i češće obroke.

Povećan stres može dovesti do pojave ili pogoršanja simptoma IBS-a i povezanih simptoma koji nisu u crevima, kao što su umor ili mala energija. Odgovarajući odmor i vežbanje mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa i pozitivno uticati na IBS.

Imajte na umu da je IBS takođe stres i učenje više o poremećaju, efikasna komunikacija sa zdravstvenim radnicima i preuzimanje veće uloge u Vašoj brizi o sebi, mogu smanjiti taj stres.

Lekovi

Ako promene u načinu života ne uklone u potpunosti simptome IBS-a, brojni lekovi mogu biti od pomoći:

• Spazmolitici imaju ograničenu korist za lečenje IBS-a, ali mogu ublažiti bol ili nelagodnost u stomaku kod nekih osoba, posebno ako se simptomi jave ubrzo nakon jela.
• Probiotici - probiotici su preparati koji sadrže različit broj „dobrih” bakterijskih sojeva čije je prisustvo u crevima poželjno. S obzirom da postoji potencijalna uloga nekih „loših“ bakterija koje žive u crevima u pogoršanju simptoma IBS-a, klinička ispitivanja su pokazala da probiotici mogu ublažiti simptome IBS-a.
• Butirati - dobro su poznati protektivni efekti masnih kiselina kratkih lanaca - SCFA na sluznicu kolona. SCFAs, posebno butirat, predstavljaju važno gorivo za intestinalne epitelijalne ćelije i poznato je da doprinose očuvanju funkcije i integriteta crevne barijere.
• Sredstva protiv dijareje mogu biti efikasna u prevenciji i ublažavanju simptoma sindroma iritabilnog creva sa dijarejom (IBS-D), ali možda neće biti toliko od pomoći za bol.
• Laksativi mogu pomoći u lečenju simptoma zatvora, ali ne nužno i bolova i treba ih koristiti pod nadzorom lekara.
• Lekovi protiv anksioznosti mogu biti od pomoći nekim ljudima sa IBS-om, posebno onima sa psihičkim stresom.

Nekim osobama sa blažim do umerenim simptomima biće potrebni lekovi samo povremeno. Na primer, lek protiv dijareje ili spazmolitik može da uzme osoba sa IBS-om preovlađujućim u dijareji pre nego što napusti kuću ili pojede obrok. Pojedinci sa konstipacijom mogu imati koristi od sredstava za povećanje mase (pod uslovom da ublažavaju i ne pogoršavaju simptome) ili povremeno laksativa.

Dostupni su i efikasni lekovi koji ublažavaju bol i poboljšavaju promene u radu creva. Oni će možda morati da se uzimaju na dugoročnoj osnovi, kao što su niske doze antidepresiva ili relativno noviji lekovi.

Temeljna procena od strane lekara je važan korak ka izboru tretmana koji je najprikladniji za vaše individualne okolnosti. Bez obzira na terapiju lečenja, uvek o tome detaljno razgovarajte sa svojim lekarom kako biste bili upoznati sa terapijom ili metodom, bili svesni alternativa, razumeli rizike kao i koristi i znali šta da radite ako se pojave neželjeni efekti ili se simptomi vrate.

Pojedinci koji nisu reagovali na promene načina života i pažljivu upotrebu lekova trebalo bi da razmotre da ih proceni lekar koji je specijalizovan za funkcionalne GI poremećaje i motilitet ili GI poremećaje povezane sa stresom. Složeniji režimi uzimanja lekova i specijalizovani skrining mogu otkriti specifična stanja koja mogu reagovati na lečenje.

Savetovanje

Psihološke i bihejvioralne terapije mogu biti indikovane i efikasne kod određenih pojedinaca.

Primeri uključuju:

• kognitivno bihejvioralnu terapiju (CBT), koja omogućava pojedincu da povrati lične veštine, kao i mentalne tehnike za bolje upravljanje simptomima; • hipnozu, za smanjenje bolne nelagodnosti;• trening opuštanja za opšte opuštanje tela;
• interpersonalnu psihoterapiju za rešavanje stresnih odgovora na interakcije sa drugima.

Bihejvioralna terapija ili vešto savetovanje mogu pomoći u samorazumevanju i identifikovanju ličnih osobina ili problema. Razgovor sa profesionalcem omogućava razgovore o ličnim stvarima bez straha od optužbi ili okrivljavanja (što se može dogoditi kada razgovarate sa porodicom, prijateljima ili kolegama) i često pomaže da se zajednički razvije program za promene.

Komplementarni i alternativni lekovi (CAM)

Efikasnost CAM terapija kao što su kineska biljna terapija, akupunktura, akupresura, meditacija svesnosti i joga se procenjuju kod pacijenata sa IBS-om. Studije akupunkture su pokazale da je pozitivna interakcija lekar-pacijent tokom tretmana akupunkturom povezana sa korisnim efektom kod IBS-a.

Reference

1. Lacy, B.E. The Science, Evidence, and Practice of Dietary Interventions in Irritable Bowel Syndrome. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 2015, 13, 1899–1906.
2. Shah, S.L., Lacy, B.E. Dietary Interventions and Irritable Bowel Syndrome: A Review of the Evidence. Curr. Gastroenterol. Rep. 2016, 18, 41.
3. Lacy, B.E., Weiser, K., Noddin, L., Robertson, D.J., Crowell, M.D., Parratt-Engstrom, C., Grau, M.V. Irritable bowel syndrome: Patients’ attitudes, concerns and level of knowledge. Aliment. Pharmacol. Ther. 2007, 25, 1329–1341. [
4. Linedale, E.C., Chur-Hansen, A., Mikocka-Walus, A., Gibson, P.R., Andrews, J.M. Uncertain diagnostic language affects further studies, endoscopies, and repeat consultations for patients with functional gastrointestinal disorders. Clin. Gastroenterol. Hepatol. 2016, 14, 1735–1741.
5. Lacy, B.E., Moreau, J.C. Diarrhea-predominant irritable bowel syndrome: Diagnosis, etiology, and new treatment considerations. J. Am. Assoc. Nurse Pract. 2016, 28, 393–404.
6. Ford, A.C., Quigley, E.M., Lacy, B.E., Lembo, A.J., Saito, Y.A., Schiller, L.R., Soffer, E.E., Spiegel, B.M., Moayyedi, P. Effect of antidepressants and psychological therapies, including hypnotherapy, in irritable bowel syndrome: Systematic review and meta-analysis. Am. J. Gastroenterol. 2014, 109, 1350–1365.
7. Surdea-Blaga, T., Baban, A., Nedelcu, L., Dumitrascu, D.L. Psychological Interventions for Irritable Bowel Syndrome. J. Gastrointestin. Liver Dis. 2016, 25, 359–366.
8. Ford, A.C., Lacy, B.E,; Talley, N.J. Irritable Bowel Syndrome. N. Engl. J. Med. 2017, 376, 2566–2578.
9. Lacy, B.E., Mearin, F., Chang, L., Chey, W.D., Lembo, A.J., Simren, M., Spiller, R. Bowel Disorders. Gastroenterology 2016, 150, 1393–1407.
10. Spiegel, B.M., Bolus, R., Agarwal, N., Sayuk, G., Harris, L.A., Lucak, S., Esrailian, E., Chey, W.D., Lembo, A., Karsan, H. Measuring symptoms in the irritable bowel syndrome: Development of a framework for clinical trials. Aliment. Pharmacol. Ther. 2010, 32, 1275–1291.
11. Palsson, O.S., Whitehead, W.E., van Tilburg, M.A., Chang, L., Chey, W., Crowell, M.D., Keefer, L., Lembo, A.J., Parkman, H.P., Rao, S.S. Rome IV Diagnostic Questionnaires and Tables for Investigators and Clinicians. Gastroenterology 2016.