Kako prepoznati divertikulozu creva?
Dr Ana Kalaba,
Gastroenterolog, KBC Zvezdara
Dr Ana Kalaba,
Gastroenterolog, KBC Zvezdara
Divertikuloza je bolest kod koje dolazi do formiranja malih kesica (divertikula), koji se uglavnom formiraju na slabim mestima u zidu debelog creva.
Divertikuloza je češća kod starijih osoba, javlja se kod oko polovine ljudi između 60. i 80. godine života. Podjednako se javlja kod muškaraca i žena. Još uvek nije do kraja razjašnjen mehanizam nastanka ove bolesti. Dijeta sa malo vlakana može biti jedan od činilaca koji učestvuje u razvoju bolesti. Drugi uzrok može biti abnormalna kontrakcija i spazam mišića u zidu debelog creva. Gojaznost, nedostatak vežbanja i neki lekovi su takođe povezani sa divertikulozom. U razvijenim zemljama jedna je od najčešćih bolesti debelog creva. Do 40. godine života se javlja retko, dok posle učestalost raste. Kod 20% pacijenata razviju se komplikacije,1-2% zahteva hospitalizaciju, 0,5% hirurško lečenje. Postoje pravi divertikulumi koji su urođeni i javljaju se veoma retko, kao i pseudodivertikulumi koji se javljaju češće. U 96% slučajeva javljaju se u sigmi.
Simptomi:
Većina ljudi koji imaju divertikulozu nemaju nikakve simptome. Kada divertikuloza izaziva simptome, naziva se divertikularna bolest. Simptomi mogu uključivati zatvor, grčeve, nadimanje i bezbolno krvarenje iz rektuma. Laboratorijski nalazi su uredni. Divertikularna bolest takođe uključuje divertikulitis.
Divertikulitis se javlja kada se divertikule upale ili inficiraju. Simptomi uključuju bol u stomaku (obično na levoj strani), groznicu, mučninu, povraćanje, grčeve i zatvor.
Moguće komplikacije uključuju
Dijagnoza
Pošto obično bolest bude asimptomatska, kod ovakvih slučajeva bolest se otkrije putem pregleda debelog creva (kolonoskopija). Divertikuloza se takođe može dijagnostikovati i pregledom debelog creva sa barijumom (rendgenski snimak). Divertikulitis se obično dijagnostikuje kompjuterskom tomografijom abdomena, jer kolonoskopija kao zlatni standard u tom trenutku nije moguća zbog opasnosti od perforacije.
Prevencija
Konzumiranje hrane bogate vlaknima može pomoći u sprečavanju zatvora i može smanjiti rizik od razvoja divertikuloze. Hrana bogata vlaknima uključuje cela zrna i sveže voće i povrće.
Dugi niz godina, lekari su preporučivali pacijentima sa divertikulozom i divertikularnom bolešću da izbegavaju da jedu orašaste plodove, kokice i semenke. Smatralo se da konzumiranje ove hrane izaziva simptome i dovodi do divertikulitisa. Međutim, studija objavljena u izdanju JAMA-e od 27. avgusta 2008. pokazala je da to nije slučaj. Studija je pokazala da konzumiranje orašastih plodova, kukuruza i kokica ne povećava rizik od divertikulitisa ili divertikularnog krvarenja.
Lečenje
Cilj lečenja divertikuloze je prevencija i upravljanje simptomima. Povećanje unosa hrane bogate vlaknima može pomoći. Vaš lekar može takođe preporučiti lekove ili probiotike, koji su „dobre bakterije“ koje se inače nalaze u zdravom crevu.
Mnogi slučajevi blagog divertikulitisa se leče kod kuće antibioticima i uz nekoliko dana tečne dijete. Ako su vaši simptomi teški ili imate komplikaciju, možda ćete morati da se lečite u bolnici. Lečenje u bolnici može uključivati intravenske antibiotike, mirovanje creva (bez jela i pića) ili operaciju.
Operacija takođe može biti opcija ako imate divertikularno krvarenje koje ne prestaje samo ili ponavljajuće epizode divertikulitisa.
Smatra se da je divertikuloza debelog creva, opisana u do 50% populacije starije od 60 godina. Vrlo retko je lokalizovana u slepom crevu. Divertikule kod ljudi su opisane kao multifokalne hernije submukoze i sluzokože kroz mišićne slojeve debelog creva. Većina dokaza ukazuje na to da dijeta sa malo vlakana, zajedno sa strukturom i pokretljivošću debelog creva, je uključena u patogenezu. Kao takva, preporučuje se ishrana sa visokim sadržajem vlakana da bi se smanjila mogućnost formiranja divertikula i pokazalo se da na taj način dolazi do poboljšanja simptoma.
Terapija koja je dala zaista impresivne rezultate se ogleda u davanju na prvom mestu probiotika, zatim se jako efikasnim pokazalo davanje buterne kiseline.
U Švedskoj je sprovedena studija u kojoj je učestvovalo 742 učesnika (54,6% žena) 130 (17,5%) imalo je divertikulozu. Starost je bila najjači prediktor divertikuloze (P<.001), a divertikuloza je bila retka kod učesnika mlađih od 40 godina (0,7%). Svi učesnici sa divertikulozom imali su zahvaćenost sigmoidanog kolona. Učesnici sa divertikulozom su češće prijavljivali tvrdu stolicu (odnos šanse [OR], 1,88; 95% CI, 1,20–2,96), hitnost (OR, 1,64; 95% CI, 1,02–2,63), izlučivanje sluzi (OR, 2,26; 95% CI, 1,08–4,72), i učestalost stolice (OR, 2,02; 95% CI, 1,11–3,65). Divertikuloza je bila povezana sa bolom u stomaku (OR, 2,10; 95% CI, 1,01–4,36; P=.047) i IBS-dijarejom (OR, 9,55; 95% CI, 1,08–84,08; P=,04) kod učesnika starijih od 60 godina. Prisustvo anksioznosti i depresije bili su slični kod učesnika sa i bez divertikuloze.
Poruka za poneti:
Ukoliko primetite bilo kakve simptome vezane za vaš digestivni trakt, obratite se Vašem gastroenterologu.
Reference